Лирске песме састоје се од многих целина састављених од изабраних поетских – песничких речи и израза који у читаоцима изазивају различита осећања. Те одабране псничке речи чине стихове, више стихова строфу или једну пјесничку целину – слику, а више строфа песму. Песме имају ритам који је одређен нарочитом врстом мере која се зове СТОПА, коју чине два или три слога. У епским делима постоје главни и споредни догађаји, главне и споредне личности, а у лирским песмама постоје главни и споредни (уводни и завршни) мотиви о којима народни певачи – уметници певају.
Тема књижевног дела – Оно о чему се у делу говори – проширени наслов дела; Идеја – Основна мисао и порука ствараоца у књижевном делу – постоје главне и споредне идеје; Фабула – Испричани садржај – међусобна повезаност догађаја у делу; може бити једноставна и сложена; Композиција књижевног дела: а) лирска дела: главни и споредни мотиви б) епика и драмска дела имају своје елементе: увод (експозиција), заплет, кулминација (врхунац) перипетија (обрт) и расплет; Лик у књижевном делу – унутрашње, карактерне особине личности у епском или драмском делу; Портрет – спољашње особине – физичке изглед.
Облици казивања у епском и драмском делу
Монолог – говор једне личности Дијалог – разговор двеју или више личности Нарација – причање, приповедање Дескрипција – описивање