Термин модерна јавио се осамдесетих година 19. века у немачкој књижевности, означавајући настојања младих стваралаца окренутих против позитивизма у филозофији и реализма у књижевности. Модерна је назив за све тенденције ка новом и модерном у књижевности с краја 80-их и почетка 90-их година 19. века, па све до Првог светског рата (1914 – 1918).
Појаву модерне су условили:
незадовољство стварношћу
незадовољство реализмом у књижевности
појава неких идеалистичких и метафизичких филозофских учења
Модерна је збирни појам који означава различите, а истовремене стилске и идејне тенденције: парнасизам, симболизам, импресионизам, експресионизам, футуризам, дадаизам, зенитизам и надреализам. Заједничка карактеристика свих модернистичких покрета је:
-култ субјекта (у делима доминира властито Ја) -незадовољство животом (песимизам и разочарење) -бежање од реалности и затварање у себе -ослобађање дела од идеје и поруке (важна је лепота и ефекат) -важна је форма, израз и склад -одумирање прозе, нарочито романа, и процват поезије као субјективног књижевног рода
Представници: -у француској књижевности: Шарл Бодлер, Артур Рембо, Стефан Маларме, Пол Валери -у руској књижевности: Андреј Бели, Вјачеслав Иванов, Александар Блок -у енглеској књижевности: Оскар Вајлд -у српској књижевности: Алекса Шантић,Јован Дучић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Јован Скерлић.
ПАРНАСИЗАМ је песнички покрет који је настао у групи која је издавала збирке под насловом Савремени Парнас. Група је добила назив по брду Парнас (у Грчкој) на коме је по предању живео бог уметности Аполон. Поетику парнасизма каракетерише: презир према маси, хладан и објективан однос према стварности, избегавају се субјективне теме и субјективна осећања итд.
СИМБОЛИЗАМ је књижевни правац који је настао у Француској крајем 19. века. Симболисти су заступали тезу да права уметност мора да буде потпуно аутономна и да треба да буде сама себи циљ. Претеча симболизма је француски писац Шарл Бодлер.
ИМПРЕСИОНИЗАМ је као књижевни правац настао крајем 19. и почетком 20. вијека. У основи речи импресионизам, у преводу на српски језик, налази се реч утисак. Значи, за писце овог периода књижевна дела су израз личног доживљаја и личног утиска. Главни преставници импресионизма у Европи су: Андре Жид и Марсел Пруст. Елементе импересионизма налазимо и у драмама Антона Павловича Чехова.
ЕКСПРЕСИОНИЗАМ као књижевни покрет јавио се у Немачкој уочи Првог светског рата и трајао је десетак година по његовом завршетку. Експресионизам је представљао побуну грађанске уметности против дехуманизације и човековог отуђења у условима савременог градског живота. Најпознатији представници: Кафка, Хесе, Џојс и др.
ФУТУРИЗАМ је један од изразито модерних књижевних праваца. Основни теоријски принцип футуризма је одбацивање традиције и потпуна окренутост будућности. Овај уметнички покрет који се јавља почетком XX века у Италији и Русији и захтева обрачун са традиционалним вредностима. Покрет је утемељио италијански књижевник Филипо Томазо Маринети објавивши Манифест футуризма 1909. године. Побуна, дрскост, величање машина и брзине, као и одушевљење политичком акцијом и ратом представљају неке од најважнијих одредница покрета. Футуристи доносе нов песнички језик, укидају интерпункцију и језичне конвенције, заобилазе правила логике, искључују рационалност, покушавају опонашати ритам звукова и шумова, а уводе и знакове из неуметничких подручја (бројеви и сл.). У италијанској књижевности, поред Маринетија, најважнији су представници Г. Папини, Л. Фолгоре, А. Палаззесцхи и А. Соффици. У Италији се футуризам везао уз успон фашистичкога покрета, чије је политичке и друштвене кораке славио и подупирао. У Русији се футуристички покрет развија након 1910. (песник и сликар Давид Бурљук и његова браћа Владимир и Никола), а најпознатији су представници В. Мајаковски и В. Хљебников.
ДАДАИЗАМ је књижевни правац који се јавио за време Првог светског рата као протест против лажних вредности грађанског друштва. Добио је име по речи из француског дечијег речника која означава коња. Дадаисти су се ругали језику, разуму, логици и култури, тражећи неограничену уметничку слободу. Главни представник дадаизма је француски песник румунског поријекла Тристан Цара.
ЗЕНИТИЗАМ је авангардни књижевни покрет који се јавио после Првог светског рата и био је изразито антиратно расположен, залазући се за интернационализам и револуционарност. Представници овог књижевног покрета окупљали су се око Зенита, међународне ревије за нову уметност.
НАДРЕАЛИЗАМ је настао у Француској као бунт против свега. Настао је из дадаизма. Највећи француски надреалиста је Андре Бретон који је 1924. године написао Манифест надреализма. Најпознатији српски надреалисти су: Милан Дединац, Александар Вучо, Оскар Давичо и Душан Матић.